Bivši košarkaš Čikago Bulsa, Džej Vilijams, ispričao je gostujući u emisiji "Goalcast" kako mu je Kobi Brajant definisao pojam radne etike.
Početak utakmice bio je zakazan u 19:00 časova. Razmišljao sam kako ću ranije doći u Stejpls Centar, jer igramo protiv Lejkersa u kojima su Brajant i Šek, šampionskih Lejkersa koji su osvojili NBA titulu u dve sezone prije, a na kraju i te godine treću u nizu. Zacrtao sam sebi da ću izaći na teren u 15:00 i ostvariti 400 pogodaka prije nego se vratim u svlačionicu, saunu i na kraju pripremim za utakmicu. Izašao sam na parket i imao sam šta da vidim. Na drugom kraju terena Kobi Brajant je uveliko trenirao. Na svojoj polovini parketa uzeo sam loptu i odradio zacrtano, trebalo mi je nekih sat i po vremena. Završio sam i sjeo na klupu za kratki predah, a na polovini Lejkersa lopta je i dalje uveliko odzvanjala. Zapitao sam se da li je moguće da tip i dalje trenira, pa bio je mokar kao poliven vodom kada sam tek došao i još uvek ne odustaje. I nisu to bili nonšalantni pokreti i šutevi, radio je sve sa istim žarom kao na utakmici. Seo sam na klupu, odvezao pertle i odlučio posmatrati dokle će ovo da ide. Nakon 25 minuta pokupio se i otišao, a zatim i ja planiranim rasporedom, svlačionica, sauna, utakmica. Na kraju nam je na tom meču ubacio okruglih 40 poena.
Po završetku meča odlučio sam da prosto moram prići i pitati Kobija zašto je baš toliko radio visokim intenzitetom pre meča. Znate šta je bio njegov odgovor? - pitao je Džej, a onda objasnio:
"Zato jer sam vidio tebe kako si se pojavio na terenu, pa sam ti želeo staviti do znanja da nije bitno koliko naporno i teško ti treniraš, ja sam spreman raditi još jače i napornije. Samo si me motivisao da budem bolji."
To je bio momenat kada sam razumeo koliko naporno moram raditi da bih bio spreman takmičiti se sa najboljima.